Šta je umetnost pre svega? Bez zalaženja u filozofske vode, ogradiću se vrlo lako i reći da je umetnost izraz koji ne zahteva definiciju. Umetnost je sama sebi svrha. Krug bez kraja, večita inspiracija, oganj koji gori duboko negde unutra i tera nas da dajemo i stvaramo još. Umetnost je za mnoge jedini smisao života. Sa mnogima od njih ću se umnogome složiti.

Ali kako se tako jedna kompleksna, nedodirljiva, neodsvirljiva, a opet tako bliska "stvar" u kojoj svako može uživati preslikava na automobile? I to ne ove prave, nego na modele, prvenstveno u razmeri 1:18. Lepo, vrlo raskalašno i bezobrazno su svoju firmu nazvali AUTOart. Moj omiljeni proizvođač. Ima boljih, ima skupljih, ima kvalitetnijih, neosporno je to, ali Aa je nekako pun pogodak, gađa pravo u određeno mesto u srcu i jednostavno najviše ih volim. 

Konglomerat Gateway Global, koji stoji iza još nekih drugih brendova kao što su UT models i Gate je udahnuo život AUTOartu 1998. godine u Hong Kongu. Pa naravno da kosooki stoje iza svega toga, ništa bez njih ne bi moglo. Moglo bi, ali bi koštalo šest puta skuplje, tako da hvala im. Mnogo puta sam sedeo i satima razgledao svoje modele, zamišljajući brojne parove kosih očiju i ruku koje vešto sklapaju moje obožavane automobilčiće. Rade to u tišini, skoncentrisano, kao da je u pitanju milijardu puta bitnija stvar od onoga što stvarno rade. To je umetnost. Zato im se divim, jer oni pretaču umetnost pravog automobila u male, sitne posudice i daju je nama kolekcionarima u umanjenim dozama. Kao da smo dobili deo pravog automobila, a ništa od njega nismo otrgli, narušili...

AUTOart ima jednostavno ogroman izbor modela, sa dobrim fokusom na evropske modele, pogotovo one starije. Lista njihovih modela koje bih voleo da nabavim je dvocifrena, ako ne i trocifrena. U poslednje vreme su počeli više da se okreću supercar i hypercar sceni, što mi i nije preterano zanimljivo, ali nema veze, razumem da od nečega mora da se živi. Oficijelni sajt nije baš najsrećnije urađen, ali ipak pruža uvid u bogatu paletu modela, i može se tamo satima balaviti, da ne gnjavim sad ovde šta sve ima zanimljivo... Čak prave i razne kućne i kancelarijske gadgete dizajnirane kao da su delovi automobila. 

Modeli su podeljeni u nekoliko serija, uključujući Signature (kako to i obično biva, serija najekskluzivnijih i najskupljih modela), Millennium (najbrojnija serija srednje klase po cenovnom rangu) i ostale serije koje prilično sam naziv objašnjava: Street, Performance, Racing, Motorsport, Off Road, Police i Movie. Moj prvi AUTOart možda nije među najatraktivnijim i najtraženijim modelima, ali je svakako veoma drag. I dan danas pamtim taj osećaj sreće kad je stigao, dovezao mi ga je jedan drag kolega koji uvek ima sjajan izbor i odlične cene. Neću ga imenovati, znam da to ne voli. :)

U pitanju je srebrni Lotus Europa S, koji zvanično pripada Performance seriji. Europa možda nije neko zvučnije ime u Lotusovoj istoriji ali je veoma zanimljiva kao model. Nastala je 2006. kao malo duža, udobnija i mirnija varijanta Lotusovih ljutih Elise i Exige modela. Međuosovinsko rastojanje je produženo, umesto Toyotinog motora je stavljen General Motorsov Ecotec od 2 litra zapremine i 203 konjske snage, napravljena je malo udobnija unutrašnjost sa malo boljom zvučnom izolacijom, a zatim je sve to upakovano u lepu, elegantnu i skladnu formu karoserije... Ali nije potrajalo. Za četiri godine proizvodnje, kroz vrata fabrike u Hethelu je izašlo tek 408 primeraka, što Europu S svrstava među najređe Lotusove automobile. 



Na testovima kod renomiranih automobilskih novinara nije baš lepo prošao, mnogi su zamerali nejak i nezanimljiv motor, neudobnu unutrašnjost i nedostatak ukupnog utiska prefinjenosti koju bi morao da poseduje svaki prvoklasni GT. Nije ni prvi ni poslednji put da Lotus pravi "klimav" auto, ali mislim da u tome i jeste čar i da ga zato i volimo. Mi koji ga inače volimo. 

Prvi susret sa AUTOart modelom je bio... magičan. Opčinjavajući. Satima i satima sam sedeo i zagledao svaki detalj, zadivljen, sa dečačkim osmehom na licu. Posle Bburago, Maisto, Anson i YatMing modela, ovo je izgledalo kao da imam pravi umanjeni automobil na stolu pred sobom. Svaka proporcija, imitacija materijala, kvalitet farbanja, čak i taktilni utisak, sve je bilo podignuto na neki nov, neverovatan nivo. I tad sam se zaljubio u AUTOart, shvativši da sam odabrao najlepši mogući hobi na svetu. 

Ono što prvo pada u oči je kvalitet farbanja. Kao na pravom automobilu. Još je ovde u pitanju dosadna srebrna koju inače ne volim, ali AUTOart Europu S radi još u crnoj i beloj boji, tako da mislim da sam ipak izabrao najbolju moguću opciju. 

Na prednjem delu ne znam čemu više da se divim, glavnoj svetlosnoj grupi, maglenkama, migavcima, rešetci ili majušnom Lotus znaku. Svaki detalj je savršeno ispoštovan, zajedno sa jedva primetnim uzdužnim pregibom preko haube. 

Kroz rešetku još naglašenije gustine se vide dva ventilatora, a kada podignemo minimalni prednji poklopac zatičemo nekolicinu perifernih delova, veselo ofarbanih u akcentovane tonove, sa ispisom u najsitnijem fontu koji sam ikada video. Jedina eventualna zamerka se ogleda u lateralnom migavcu između prednjih točkova i vrata, u kome se vidi pin. Iznad njega je veliko slovo "S, dok pažnju sa ovog "propusta" vešto odvlače maestralno odrađeni točkovi. Divan odlivak felne, Lotus logo u sredini, jasno naznačeni šrafovi i klešta kočnica, kao i diskovi ofarbani da izgledaju bukvalno kao pravi, metalni! Zadnji točkovi i felne su širi od prednjih...


Vragolasti brisač prekriva staklenu površinu šoferšajbne i poziva da se i tu oda počast. Jeste, plastika je to, ali nekako savršeno izlivena, nema optičkih deformacija, oivičena je crnim plastičnim delovima i farbanjem tačno onako kako je i na pravom automobilu. Na vratima se nalazi čak i mala brava, retrovizori su maestralno izvedeni, a usisnik vazduha za motor ima sitno gustu rešetku. Ista stvar je i sa krovnim usisnikom i odvodom toplog vazduha. Zavisno od pozicije, na celom automobilu ima tri različite vrste tih rešetkica, sa tri različita nivoa gustine! 



Kada zavirimo u unutrašnjost susrećemo se sa tim do tada nedoživljenim momentom: detalji. Materijali. Farbanje. Akcenti. Bruka. Posle modela niže klase drugih proizvođača nisam mogao da verujem kako ovo dobro izgleda. Na pragovima su ispisi Europa S, Sedišta u tri boje, plišani podovi, srebrnom farbom akcentovani volan, ručna kočnica, pedale, menjač i otvori za ventilaciju. Svaki i najsitniji detalj (kopče pojaseva, dugme za sva četiri migavca, cajgeri, logo na volanu...) je ispoštovan, i sve izgleda nestvarno dobro, čak i kad uzmemo u obzir da enterijer prave Europe S i nije neki raskoš elemenata, detalja i dizajna. Posebna pikanterija su naravno pojasevi. Na nebu je samo diskretno urađen retrovizor i naznačeni štitnici za sunce. 



Veliki sam ljubitelj asimetrije na automobilima, i ovde ona dolazi do izražaja na zadnjim bočnim prozorima, gde je u desni inkorporiran trkački poklopac rezervoara za gorivo. Naravno, na modelu je sve ispoštovano do u sitna crevca. 



Kada podignemo poklopac motora i prtljažnika (da, pod istim su poklopcem), dolazimo do sledeće minorne zamerke. Poklopac se otvara na dogleg i nema malih teleskopskih držača kao na nekim drugim AUTOart modelima. No dobro, teško da je i jedan model na svetu baš savršen. Kod AUTOarta smo bar u 99% slučajeva sigurni da su linija i razmera uvek savršeno pogođene. Prtljažnik je postavljen plišom, a minijaturni motorić divno obojen i akcentovan. "Lotus" i "Europa S" ispisi, kao i tablica za istim nazivom modela krase zadnji deo, dok farovi imaju lepu prirodno dočaranu dubinu. Treća štopaljka je samo naznačena bojom, ove crne linije su od pune plastike i nalepnica umesto brave je takođe tu (još jedna minorna zamerka...). 



Izduv izgleda moćno i sočno i zove nas da pogledamo i donji deo automobila. Ravan pod, lepi bojom naznačeni detalji prednjeg vešanja, otvoren deo ispod motora i ispisi "AUTOart", "1/18 Lotus Europa" i "Crafted in China" zaokružuju ovu lepu priču. 



Moj prvi AUTOart. Prva ljubav zaborava nema.