Kolekcionarska Sekcija - Luka Trećak
1/10/2015
Nemojte dozvoliti da vas njegove godine zavaraju! Iako još uvek srednjoškolac, Luka je već krenuo putem ozbiljnog kolekcionara i može da bude za primer mnogim starijim kolegama kako po izboru modela tako i po svojim stavovima, zrelošću i razmišljanjima. Pravo je zadovoljstvo kada možemo da vidimo da su današnji omladinci ovako napredni u svakom pogledu!
1. Za početak, zamoliću te da se predstaviš auditorijumu i kažeš nam malo više o sebi. Odakle si, koliko godina imaš, čime se baviš, od čega živiš...? :)
Zovem se Luka Trećak, iz Beograda sam, imam 16 godina. Trenutno sam 2. godina srednje škole, tako da se još uvek ničim posebnim ne bavim, osim kidanja živaca roditeljima. :)
2. Kako, kada i zašto si počeo da skupljaš modele automobila?
Može se reći da se time bavim otkad znam za sebe, jer sam još kao sasvim mali imao dosta autića, slagao ih, igrao se sa njima, a to je s vremenom preraslo iz igre u nešto dosta ozbiljnije. Neke sam autiće nasledio od oca i strica, neki su i dalje u životu, ali većina nije, jer je glavna zabava bilo sudaranje autića. Šta zna klinac od 3 godine? :) Ali, na svu sreću, neki primerci su ostali u životu, i imaju visoko mesto u kolekciji, i veliku sentimentalnu vrednost.
3. Šta te je nateralo da se fokusiraš baš na razmeru 1:18?
Sa razmerom 1:18 je zapravo sve počelo sasvim spontano. Naime, kada sam počeo malo aktivnije da nabavljam modele, početkom 2013. godine, to su uglavnom bili modeli slabijeg kvaliteta u razmeri 1:43. Ali su me nekako ti “veliki” autići, kako sam nazivao 18-ice, uvek više privlačili, jer su mogla da im se otvaraju vrata, bili su detaljniji, itd. I onda sam, krajem iste godine, našao model koji bih želeo da kupim u razmeri 1:18. U pitanju je bio Jaguar XJS Coupe, proizvođača AUTOart. U razgovoru sa jednim kolegom, za kog ja u šali kažem da je i glavni krivac za moju opsesiju modelima, saznao sam kako je to zaista dobar model, i da ću kad njega uzmem u ruke videti šta sve zapravo može jedan model da pruži, što se tiče detalja, kvaliteta, itd. Naravno, bio je u pravu, i tim modelom sam bio zaokupljen narednih nekoliko dana, jer prosto nisam mogao da verujem kako je moguće da nešto toliko dobro izgleda. Nakon njega je došlo još 2-3 modela u 1:18, i tada sam prosto znao da je to ono što mi se sviđa, ostalo je istorija. :)
4. Koji ti je bio prvi model u razmeri 1:18, kad, gde i kako si ga nabavio i da li ga i dalje poseduješ?
Moj prvi model u ovoj razmeri je Chrysler Crossfire, proizvođača Bburago, roditelji su mi ga kupili, tamo negde 2002.-2003. godine. Pošto to i nije bilo baš toliko davno, i dalje ga posedujem, iako nije baš u najsjajnijem stanju, ali planiram da nabavim još jednog istog takvog, i da ga izložim na sam vrh kolekcije, jer taj model ima za mene ogromnu vrednost.
5. Tvoja kolekcija se konstantno uvećava. Koji automobil si poslednji dodao istoj i zašto baš taj?
Poslednji model u 2014. godini, a uopšte i u kolekciji je trenutno Jaguar E-Type Coupe, proizvođača AUTOart. On još nije na mojoj polici, ali je na putu. Razloga je dosta, pre svega što mi je to jedan od najdražih automobila, a takođe je i sam model odlično izrađen, pa stoga mislim da je odličan izbor da se zapečati moje prva godina bavljenja razmerom 1:18.
6. Kojim kriterijumima se vodiš pri izboru modela za svoju kolekciju?
Sve zavisi, bitno je pre svega da mi se navedeni automobil dopada, i da pripada grupi proizvođača automobila koji su u mojoj sferi interesovanja. Drugo je kvalitet modela, da ispunjava neke moje osnovne kriterijume. Mada, ukoliko je taj određeni automobil koji želim “jedini u raji”, odnosno, izbor je ili taj ili nijedan, a uklapa se u koncept kolekcije, kupiću ga, pa pokušati samostalnom doradom da ga podignem na neki viši nivo. Treće je naravno cena, da mi bude prihvatljiva, i da bude koliko toliko srazmerna kvalitetu samog modela. Četvrti kriterijum je da taj model nemam, ili da ga imam u manje kvalitetnoj izvedbi. I naravno, da bude u 1:18 razmeri, to se podrazumeva.
7. Šta preferiraš u 1:1 razmeri, postoji li jedan brend kom si veran?
Kao što se može primetiti iz sadržaja moje kolekcije, nisam veran isključivo jednom brendu, ali se ograničavam najviše na evropsku autoindustriju. Na prvom mestu je definitivno Jaguar, a prati ga BMW. Naravno, kao i veliki broj naših ljudi, gajim neku posebnu ljubav prema domaćoj auto-industriji.
8. O kom automobilu u 1:1 sanjaš, a šta trenutno voziš?
Još uvek nemam dozvolu, tako da nemam kola, ali za koju godinu kad položim planiram da kupim Peugeot 205 GTI. A što se snova tiče, tu ima dosta automobila, nemam samo jednog favorita, ali recimo jedan se posebno ističe – BMW serije 7 (E32). Pored njega, kao neki san snova bih naveo Jaguar E-Type i Rolls-Royce Silver Shadow.
9. Tržište postaje preplavljeno, i novi proizvođači modela niču kao pečurke posle kiše, dok se neki drugi, nažalost, gase. Imaš li favorita među proizvođačima?
Što se proizvođača tiče, moji favoriti će uvek biti proizvođači koji će nam ponuditi što bolji model po prihvatljivoj ceni. Trenutno takvih i nema baš dosta, tako da mi je apsolutni favorit AUTOart, jer većinu svojih modela odrade na vrhunskom nivou, a i dalje po koliko-toliko prihvatljivoj ceni. Takođe u poslednje vreme simpatišem resinskog proizvođača Ottomobile, kao i Hot Wheels Elite.
10. Najdraži model u kolekciji i zašto?
Chrysler Crossfire, proizvođača Bburago, to mi je prvi model, imam ga dosta dugo, i prosto ima tu neku drugačiju vrednost za mene, mada su mi i ostali veoma dragi, ali eto ako bih morao jednog izdvojiti, neka to bude on.
11. Koji je to model koji nemaš a najviše od svih bi voleo da imaš?
BMW 730 (E32), proizvođača Minichamps. Taj model zapravo i nije najbolji, ali je postao redak, i samim tim dobio na ceni. Naravno, ima još mnogo modela koje bih voleo imati, a da je ista prepreka – cena, ali neka ostane na E32.
12. Dosta automobila se ne pravi u našoj omiljenoj razmeri. Za koji automobil apeluješ da se uradi u 1:18?
S obzirom da mi je Jaguar omljena marka, a nije baš najbolje zastupljena, bar što se tiče novijih modela. Ovi stariji su koliko-toliko zastupljeni, tako da bih jako voleo da vidim Jaguar F-Type, kao i Jaguar XK120 Roadster, ali u nekom kvalitetnom izdanju.
13. Šta misliš o domaćoj kolekcionarskoj sceni? Ima li dovoljno dešavanja? Šta bi unapredio?
S obzirom u kakvom je stanju država, a ovo je hobi koji često može da bude i dosta skup, dešavanja su i dobra. Ima tih nekoliko druženja jednom mesečno u Novom Sadu i Beogradu, i zaista bih pohvalio organizaciju. Takođe postoje i forumi i facebook grupe, gde se svakodnevno družimo. Ali, ipak bi moglo da bude i bolje, da se kolekcionari više “uživo” druže, a ne samo virtuelno. Voleo bih da se organizuju neke izložbe, malo masovnija druženja, recimo jednom ili dva puta godišnje, kada bi se okupilo mnogo više kolekcionara nego na mesečnom nivou. Stanje na samom tržištu, pogotovo 1:18 je u Srbiji izuzetno loše, što je i razumljivo, ali bi bilo lepo kada bi se tržište razvilo, makar da mladi vide šta se sve krije u čarobnom svetu modela.
14. Imaš li još neki zanimljiv hobi?
Imam, i to nekoliko. Za početak, sviram gitaru, završio sam nižu muzičku školu, i planiram da se bavim muzikom. Takođe sakupljam još raznih stvari, od poštanskih markica, maketa aviona do knjiga, časopisa, itd.
15. Koji savet imaš za mlade nade koje tek kreću kolekcionarskim stopama?
Ja sam poprilično nov u ovome, tako da i sam još imam dosta da naučim, ali evo par stvari koje sam ja naučio za ovih poslednjih godinu dana. Za početak, nemojte žuriti, budite strpljivi u potrazi, jer sigurno se uvek nešto može naći i povoljnije i bolje. Trudite se da upoznate starije kolekcionare, koji vam mogu dati dosta saveta za dalje širenje kolekcije. Uživajte u modelima, i podelite to sa ostalima, i to je otprilike to. :)
16. Za kraj, dokle misliš da skupljaš modele i da li tome ima kraja uopšte? Gde sebe vidiš za pet godina? A za deset?
Iskren da budem, nemam pojma, dok god mi to bude pričinjavalo zadovoljstvo i dok budem mogao to finansijski da podnesem. Mislim da nema kraja sakupljanju kao sakupljanju, već samo mogu da se zaokruže neki delovi kolekcionarske priče. Mislim da će se uvek naći neki novi smer u kom kolekcija može da se razvije. Za 5 godina ću, nadam se, biti student, i nadam se van ove države, što bi moglo pomoći oko nabavke novih modela. 10 godina je već dosta vremena, tako da za sad još nemam nikakvu ideju šta bi tad moglo biti…
Sve fotografije su vlasništvo Luke Trećaka.
0 comments