Cokćemo i ne verujemo. Milion puta do sada smo se upecali na
istu žvaku. Alfa Romeo je kompanija koja u svojoj bogatoj istoriji ima
nebrojenu količinu modela od kojih nam svima staje dah, od kojih prosto želimo
da slomimo sve oko sebe, budi se ono pravo muško, dlakavo, zalizano, italijansko u nama... Neretko se dešavalo da je ta inicijalna potpuno
iracionalna reakcija dovodila do toga da se prodaje razuman automobil koji se
već poseduje, sa sve kućom, okućnicom, ušteđevinom, stokom i živinom, samo da
bi se domogli toga od čega prosto ne možemo da spavamo koliko to želimo.
Počevši od Duetta, preko 33 Stradale, Giuliette, Montreala, i čega sve ne, pa
do današnjih Brere, 159 i 8C Competizione, jednostavno Alfa Romeo važi za brend koji na
najbolji način opisuje strastveni automobilizam i sve prateće elemente.
Vanvremenski dizajn je uvek tu (Arna, ne javljaj se, ti si bastard iz Japana).
Mehanička zadovoljstva od preciznog volana, preko blago šljampavog menjača koji
se mora u mikron poznavati, do prepredene šasije i kočnice/gume kombinacije
koja se uvija i škripi dok sečemo apex, su opšteprisutna ali ne po ceni jednog
Ferrarija ili Lamborghinija. Non stop se nešto kvari i pravi probleme. Neka,
tako i treba, kakav je to auto pod kojim ne ležimo stalno i nešto dotežemo i
ponovo podešavamo, koji nije stalno kod majstora da opet proverimo ono sitno
cirlikanje koje dopire negde iz zadnjeg desnog točka? Svi smo ovo manje više
prošli, a i ako nismo, itekako znamo o čemu se radi i duboko saosećamo.
Zato je svet zastao kada je Alfa najavila da će prelepi 4C
definitivno da zaživi i da čak vrati ovaj brend u Ameriku. Idući pametnim
stopama Lamborghinija, vraćaju se nekim pravim starim vrednostima i opremaju
autić manjim motorom sa turbo punjačem, ali i spuštaju ukupnu težinu automobila
na mršavih devetsto kila. Lotuse i Porsche, ja bi se debelo zapitao. 4
kilograma po konjskoj snazi je jedan fin odnos kog se ne bi daleko skuplji i
ozbiljniji superautomobili postideli. Ime nam jasno govori da je u pitanju redni četvorocilindraš koji iz 1.7 (e neću da napišem 1.75 zato što je
iritantno) litara zapremine cedi 240 konjskih snaga. Od 0 do 100 km/h se stiže
za 4.5 sekundi, a ceo paket košta oko 60 soma jura. Poštujem i Porsche i Lotus
ali mislim da su daleko od ove lepote, a kao što vidite brojčano stanje nikako
nije zadalo razlog za bilo kakve brige.
Ono što je fakat vredan pažnje i koji ulaže veliku nadu svim
Alfistima širom sveta je to da Alfa Romeo vidno polaže mnogo u ovaj automobil i
da je sve učinjeno kako bi se ponudio ultimativni vozački užitak. Za početak,
pogon je na zadnjim točkovima. Linija automobila, dizajnerski jezik i mnoštvo
detalja uspešno podilaze sladokuscima i crpe dobar deo inspiracije iz mnogih
istorijski bitnih modela ove kompanije. Menjač možda jeste šestostepeni moderni
bajazit sa dva kvačila, ali upravljanje je potpuni old skool, i nema čak ni
servo na volanu! Sa druge strane, po uzoru na mnogo ozbiljnije igrače, 4C je
opremljen Launch Control sistemom.
Lorenzo Ramaciotti potpisuje jedan vrlo zreo
dizajn koji uspešno pakuje proporcije superautomobila sa sve providnim
poklopcem motora na jednu vrlo kratku bazu koja ne prelazi 4 metra dužine. Trefoil
možda izgleda najlepše do sad, i silueta automobila deluje mnogo agilnije nego
skuplji i ekskluzivniji (ali i zdepastiji) 8C Competizione. Launch Edition se
prodaje u crvenoj i beloj varijanti, ali uskoro će im se pridružiti siva i crna
(gde je žuta, bre?!).
Napredne tehnologije i materijali su ekstenzivno korišćeni
da bi automobil bio među najlakšima na svetu, ali da performanse pritom ne
trpe. SMC iliti Sheet Moulding Compound je doprineo dodatnom olakšanju za 20
procenata, a kada pomenemo karbon dovoljno je reći da je esencija svega jedna
kadica oko koje se sve ostalo gradi, slično McLarenu 12C o kojem sam već pisao.
Ukratko, na sve se mislilo, i nivo brige i detaljnosti koji
Alfa ulaže u ceo automobil je nešto na šta jednostavno nismo navikli. Previše
je dobro da bi bilo istinito. Proizvodnjom automobila rukuje Maseratijeva
fabrika u Modeni, a zvanična prodaja kreće za koji dan. Naravno, kako i
priliči, postojaće veliki broj opcija i mogućnosti personalizacije, a najslađa
pikanterija za kraj: Mopar je preuzeo na sebe veći deo in-house budženja i
doterivanja.
Da li će Alfa da konačno odraste i ovim draguljem otpočne
jednu novu eru poslovanja, ili će uobičajeno da nas razočara mlakim autom koji
ćemo ipak da volimo i priželjkujemo kao što smo i svaki pre ovoga?
