Almanah XIX: Bristol

5/25/2015


Jednostavno u krvi nam je valjda svima da na jedan specifičan način volimo sve automobile čija neposredna istorija uključuje petljanje sa aeronautikom. Saab? Rolls-Royce? Ma, ustvari jasno vam je na šta mislim, nego sam samo hteo da tom konotacijom započnem i stvorim neophodnu atmosferu za vrlo čudnu i zanimljivu živuljku koja je glavni akter mog današnjeg izlaganja.


Davne 1910. godine, izvesni George White koji je predsedavao jednom Bristol kompanijom za proizvodnju tramvaja i kočija je osnovao i svoju drugu kompaniju koja je htela što pre da se otisne u tada vrlo sveže i entuzijastične vode proizvodnje aviona. Opštepoznata je činjenica da je Prvi Svetski rat doneo ogromne gubitke silnim industrijama i kompanija Bristol nažalost nije bila među malobrojnim izuzecima. S obzirom na činjenicu da su morali naći posla ogromnom broju ljudi, shvatili su da bi bilo najpametnije organizovati proizvodnju automobila.


U periodu između dva rata izrađivali su karoserije i komponente za druge proizvođače, ali sa dolaskom Drugog Svetskog rata, došla je i nova, ratna taktika kompanije Bristol. Razmatralo se i ranije da bi kompletno preuzimanje neke postojeće automobilske kompanije bilo možda najkompletnije i najefektnije rešenje za ambicije Bristola, ali se ipak to nije desilo sve do 1945. Spletom okolnosti preuzet je Fraser Nash koji je svakako bio uvoznik BMW-a u Britaniju. Dalji logičan rasplet je da su otkupljena prava za proizvodnju BMW modela i motora. Ubrzo zatim, Frazer Nash je prodat novim vlasnicima, a Bristol se odvaja od svoje matične aeronautičke firme i postaje potpuno nezavisan.


Rani automobili su bili bazirani na BMW šasijama, karoserijama i motorima, i dobrano su ličili na uradak Nemaca od pre rata. Od samog starta je bilo jasno da Bristol gađa visoko i da želi na tržište da plasira visoko kvalitetne automobile, prefinjene, odvažne, luksuzne i brze. Iako su čak u određenoj meri zadržani i čuveni nemački bubrezi, pojedinim modelima su liniju podarili poznati italijanski kreatori poput Pininfarine i Touringa. Nikad Bristol nije pucao na neku količinu i masovnu proizvodnju, zato su mahom svi modeli danas itekako collectibles. Pričamo o trocifrenim tiražima, u najmasovnijim slučajevima.


Sve do 1961. Bristol je opremao svoje automobile sopstvenim agregatima koji su bili bazirani na BMW dizajnu. Ali onda na snagu stupa klasična bajka koju smo ispredali više puta na ovom istom mestu… U toj bajci razni Evropljani ponosno pod haubom nose američko V8 srce. E pa, i Bristol je krenuo tim putem i sve do dana današnjeg, od tad oni imadoše Chryslerov V8 pod haubom. Svaki od njih. Dobro, ne baš svaki.


Poslednji model koji su izbacili, predstavljen je 2004, i to je onaj koji nas najviše zanima. Po tradiciji nosi ime Fighter, kao i mnogi drugi modeli koje je kompanija nazivala po svojim legendarnim avionima. Ovaj nema V8 pod haubom. Ima V10. Iz Vipera. Stilski odiše zaostavštinom starih modela i ima prepoznatljivu Bristolovu liniju. Viperov motor u osnovnoj verziji isporučuje 525 konja, mada su 2006 predstavili Turbo verziju koja je nasvirana na 1012 konja i čija maksimalna brzina je ograničena na 362 km/h. Fightera je do sada proizvedeno čak 13, a jedno jedino predstavništvo na svetu gde možete da kupite Bristol je u Kensingtonu gde je i sedište kompanije. Navodno, od 2011. je sva proizvodnja zamrznuta, rade samo na restauracijama i preprodaji starijih modela, a uveliko se sprema novi model…

You Might Also Like

0 comments

Popular Posts

Instagram