abarth

Garažica - Garažni Broj 003: Abarth 205A Berlinetta

5/31/2019

Ma mi bre ovde sve znamo najbolje, u sve se razumemo, šta sad ja tu drobim sa Abarthom, kad svi znaju šta je Abarth?! 

To su bre naši ćalci/stričevi/ujaci/teče/komšije vozili tu po kraju i kupili ženske, svi napamet znamo "Nacionalnu Klasu", tićešdamikažeškakoidubrzine, đuntasasitnimnutom, i tako to... Sad se i majice prave, prosto mi trčimo to automobilsko sranje više nego Italijani koji napraviše te automobile, je l' tako - takoe. 


Dobro, a šta je onda 205A Berlinetta? Iz daljine ili sa malo ozbiljnijom dioptrijom maaalo podseća formom na Maserati A6GCS kvlt, ali zapravo je nastao par godina pre toga. Te 1950. i nije baš bilo uobičajeno i normalno da trkački automobili imaju krov (je l' da, niste o tome ni mislili ranije).


Pod okriljem pokojnog Cisitalia projekta/brenda, umotan u predivnu Vignale karoseriju čiji dizajn potpisuje čika Michelotti, došao je 205A, koji i to neinventivno ime nasleđuje baš od pokojne smešnoizgovarajuće kompanije. 


Carlo Abarth je tamo radio i koristio njihove automobile za svoje trkačke potrebe i ovo o čemu danas pričamo je zapravi prvi Abarthov uradak. Mislim da samo od gledanja ovih slika brže rastu brkovi, teško da može muškije od ovoga. Neki možda brže i ćelave, ali realno i kamen bi se naježio na ovakav prizor. 


Pod haubom ništa spektakularno, Fiatov 1.1, 4 cilindra, nekih osamdesetak konja, ali na tu lakoću i sa takvim tončićem kako iz auspuha tako i iz karburatora je verovatno zanimljiviji i uzbudljiviji za voziti nego bilo koji današnji hypercar. 


Napravljena su samo tri primerka i sva tri su, hajd' nazdravlje, u životu. Ako vas ne mrzi idite sad opet pogledajte neku sliku novog, aseksualnog, Ferrarija SF90. 

bajaga & instruktori

Bajaga & Instruktori - Jahači Magle

5/21/2019

Jaše se često na krilima jugonostalgije, ponekad opravdano, ponekad ne, ali postoje situacije i osobe koje nekako bivaju izmeštene iz bilo kakve dileme. Još pre nego što sam krenuo u školu znao sam za Bajagu. 


U domu u kom se stalno slušala sjajna muzika, od rocka, jazza, popa, do metala, elektronike i klasične muzike, postojalo je i posebno "odeljenje" za domaću muziku u kom je uglavnom predsedavala moja mama, i koliko me sećanje služi, uglavnom je ona kupovala ploče i kasete jugoslovenskih izvođača. 


Jedan od njih je svakako bio i dragi Momčilo. Iako nije prvi album Instruktora koji sam čuo (počelo se ranije), Jahači Magle mi je i dan danas najdraži. Slušao se sa PGP kasete, koja nije imala originalni cover, već onaj sa ispisom naziva benda i albuma.


Tek kad sam nabavio ploču sam skontao da je dizajn covera jedan od najboljih, ako ne i najbolji na ovim prostorima. Ko zna kakvu bih sliku stekao da sam kao dete imao ploču umesto kasete...

Beogradska ekavica. Gomila izraza koje ne znam šta znače. Ali taj album me pokreće i vozi, voleo sam često da ga slušam. Volim i dalje. Verovatno nikada neću prestati. Iz današnje perspektive shvatam da sam zapravo spojio iskonsku, neukaljanu dečju ljubav sa fascinacijom iz perspektive odraslog čoveka, muzičara. 


Baki potpisuje sve numere, osim kratkog izleta sa Žikom u "Samo nam je ljubav potrebna" gde se potkrada i kratak segment "All We Need Is Love", preuzet od The Beatles. 


Album otvara "Ja mislim 300 na sat" sa okrutno dobrim rifom, jahanjem po čajni od strane Vlade Golubovića, nestvarnim preokretom i predivnim fretless basom u refrenu, i sumanutim pratećim vokalima gostujuće Josipe Lisac. Nastavlja se "Kao ne zna da je gotivim", koju sam od malih nogu obožavao iako nisam imao pojma šta je to "gotiviti".

Samo Baki može da napiše pesmu o obrvama, a ne peva o Fridi Kalo, i da to sve ispadne simpatično. To njegovo polu-pevanje kao medijum za prenošenje njegove jedinstvene poezije je nešto što je toliko drago i šmekerski, stvarno ne mogu da zamislim mentalno zdravu osobu koja ne voli Bajagu. 


"Red i mir" mi je muzički i svirački možda najmanje interesantna, jer je klasičan rokenrol standard, ali zato tekst opet dominira kad kaže "Lično više volim Strat, jer mi leži takav vrat." Muzičari će razumeti, ostali ko vas jebe, tako je, Baki, tako i treba. 

Pošto generalno smara analiziranje albuma pesmu po pesmu, napomenuću da inače nešto ne mirišem Cukića, iako ga poštujem, ovde je briljirao na "Bam bam bam", i ne znam da li da se radujem što je otišao da radi solo posle ovog albuma ili ne. 


Vladu Golubovića nisam nikada zvanično upoznao, ali mnogo volim njegovu svirku i siguran sam da je njegov pečat prenet na neki moj opšti puls i groove, hteo ja to ili ne, obzirom na činjenicu koliko puta sam slušao ovaj album.


Stondirani vajb "Straha od vozova", predivna nostalgična mantra vraćanja kući iz "442 do Beograda"... Ovo je album koji spaja staru Jugu. Ovo je album koji je odrastanje i opšta kultura. Obavezan sastavni deo svačije muzičke kolekcije. Album koji treba da puštate svojoj deci. 


Hvala, Momčilo što si bio i ostao najveći šmeker na našim prostorima, što si veliki gospodin, veliki umetnik i ljudina. Živ bio i pravio još mnogo legendardnih albuma. 

eunos

Garažica - Garažni Broj 002: Eunos Cosmo

5/16/2019

Nakon što smo se pošteno izigrali sa Jaguarom, treba razmisliti o automobilu koji će do njega stajati u garaži snova, i mislim da to treba da bude nešto potpuno dijametralno suprotno. 

 Jeste li čuli za Eunos uopšte? Ma ništa strašno, to je ustvari Mazda. I oni su hteli da se igraju kao i ostali Japanci, pa su bili spremali svoj odgovor na Lexus, Infiniti i Acuru, ali nažalost ta igranka nikad nije zaživela. Delimično jeste kroz kompleksni sistem dealershipa u Japanu, da vas ne masiram sad nepotrebno...

Po toj logici stvari Eunos je kratko živeo kao zaseban Mazdin brend, ali jedino što je zapravo vredno iz tog perioda je automobil po imenu Cosmo.

Mazda je pre ovoga imala tri generacije modela Cosmo, ali o njima nekom drugom prilikom. Ova, četvrta, interno zvana JC serija, je imala ulogu da Eunos brend lansira u nebesa. Pošto za isti niste nikad čuli, očigledno da u tome nije uspela, ali to ne znači da ne pričamo o jednom nestvarno fantastičnom automobilu. 

 Evo, ne mogu da dočekam, Cosmo je jedini serijski automobil koji je imao Wankel motor sa tri rotora! A pored toga je imao i dvostruki sekvencijalni turbo. Sve skupa nekih 300 konja, i nije neka luda cifra, ali nije ovo sportski automobil. Ovo je luksuzni poligon za demonstraciju tehnološke sile. 

Od februara '90 do septembra '95 ih je napravljeno 8853 komada sa desnim volanom, tako da pričamo o relativno retkoj napravi, i možda previše egzotičnoj za prosečnog evropskom auto-entuzijastu. 

Kvalitet farbanja je bio na jednakom nivou kao Rolls-Royce, dok su drveni detalji enterijera dolazili sa bresta iz Liona, koji je nakon poliranja u Milanu transportovan u Japan da bi se ugrađivao u automobil. 

 Cosmo je 1990. godine imao touch screen ekran za kontrolu radio i CD komandi, TV prenosa, mobilnog telefona, klima uređaja i navigacionog uređaja koji je imao mape Japana pohranjene na zlatnom disku, ubačenom u CD šaržer u gepeku. 

Instrument tabla je izgledala kao crna, monolitna ploča, sve dok se ne da kontakt ključem i onda zasvetli. Pre 29 godina je to verovatno izgledalo kao da vozite Millennium Falcon.

Daleko pametniji i iskusniji od mene su Cosmo uporedili sa vršnjakom, Jaguarom XJ-S, barem kada su vozne karakteristike u pitanju. Iako je imao samo četvorostepeni automatik, Cosmo je itekako voleo da se zgazi i pokaže šta zna. 

 Trenutno se može naći za 10-15 hiljada dolara, što i nije toliko mnogo za ovaj divni komad istorije. Ne znam samo koji majstor bi znao ovo da održava. 

garažica

Garažica - Garažni Broj 001: Jaguar C-Type

5/02/2019



Jeremy Clarkson je jednom davno rekao: “A man can never have too many lists.” Čovek takođe ne može i ne treba da prestane da stalno preispituje sadržaj svoje virtualne garaže i da konstantno izmišlja i otkriva neke nove favorite, uz neizostavno poštovanje prema starosedeocima iste. 

Iako nemam običaj da igram Loto, otkad znam za sebe zamišljam tu neku savršenu garažu. To svakako nije monogamno mesto, ali ne mogu nikako da se odlučim da li ona sadrži strateški odabranih 5, 7, 10 ili više veličanstvenih… Ili pak naginjem više megalomaniji poput Sultana od Bruneja? 

Kako god okrenem, blog i platforme po internetu mi omogućavaju da barem virtuelno gradim i uzgajam svoju… Garažicu! Deminutivić, jer - samo skromno. 

U Garažici treba imati samo ona vozila koja baš žarko želite. Tamo nema mesta hrčkovanju i skupljanju radi skupljanja ili kompletiranja nekakvih besmislenih spiskova i lista. Samo probrana ekipa. 

E sad…


Trkački automobil mora da ima pedigre. Bar bi tako valjalo, mada nije to neko pravilo. Treba da je mali, okretan, neudoban, glasan, nervozan i možda čak i malo ružan. Ko je video da se trkački automobili prave i dizajniraju da budu lepi?

Isti taj trkački automobil treba da pruža neizmerne količine zabave i sreće, kao kad babi ukradete posudu sa kremom dok pravi kolače i varjačom se mažete po glavi dok vam ne pozli. 


Kad bih baš imao novaca, verovatno bih to prvo mesto u Garažici popunio baš jednim takvim. Niko ne zna da napravi trkalicu kao Britanci. To bi bio Jaguar C-Type, prvo pa muško, jer “C” u nazivu označava “Competition”.


Izgleda kao neka spljeskana čokoladna bananica, ali je ustvari veoma unapređeni XK120, sa posebno izrađenom cevastom šasijom, pojačanim motorom, vešanjem i kočnicama. Daleko je to od vanvremenske lepote koju je kasnio svetu pokazao E-Type. 


Od 1951 do 1953 je napravljeno 53 komada, a mala jurilica je u tom periodu odnela čak dve pobede na prestižnoj trci 24 sata Le Mans-a. Prvi put su to učinili Peter Walker i Peter Whitehead, a drugi put su 1953 Duncan Hamilton i Tony Rolt vozili daleko unapređeniji automobil, sa disk kočnicama. 

Nakon ove pobede počela je opsesija sa ugrađivanjem disk kočnica i u regularna vozila. Iako je danas možda simbol luksuza i prestiža, Jaguar je oduvek znao da iznenadi i u mehaničkom smislu i podario nam ozbiljne sportske mašine kao što je to bio XJ220. 


Za ozbiljan C-Type komad sa nekom iole važnom trkačkom istorijom očekujte osmocifren iznos u dolarima ili evrima, zavisno od toga na kom kontinentu pratite prestižne automobilske aukcije.