Bajaga & Instruktori - Jahači Magle
5/21/2019
Jaše se često na krilima jugonostalgije, ponekad opravdano, ponekad ne, ali postoje situacije i osobe koje nekako bivaju izmeštene iz bilo kakve dileme. Još pre nego što sam krenuo u školu znao sam za Bajagu.
U domu u kom se stalno slušala sjajna muzika, od rocka, jazza, popa, do metala, elektronike i klasične muzike, postojalo je i posebno "odeljenje" za domaću muziku u kom je uglavnom predsedavala moja mama, i koliko me sećanje služi, uglavnom je ona kupovala ploče i kasete jugoslovenskih izvođača.
Jedan od njih je svakako bio i dragi Momčilo. Iako nije prvi album Instruktora koji sam čuo (počelo se ranije), Jahači Magle mi je i dan danas najdraži. Slušao se sa PGP kasete, koja nije imala originalni cover, već onaj sa ispisom naziva benda i albuma.
Tek kad sam nabavio ploču sam skontao da je dizajn covera jedan od najboljih, ako ne i najbolji na ovim prostorima. Ko zna kakvu bih sliku stekao da sam kao dete imao ploču umesto kasete...
Beogradska ekavica. Gomila izraza koje ne znam šta znače. Ali taj album me pokreće i vozi, voleo sam često da ga slušam. Volim i dalje. Verovatno nikada neću prestati. Iz današnje perspektive shvatam da sam zapravo spojio iskonsku, neukaljanu dečju ljubav sa fascinacijom iz perspektive odraslog čoveka, muzičara.
Baki potpisuje sve numere, osim kratkog izleta sa Žikom u "Samo nam je ljubav potrebna" gde se potkrada i kratak segment "All We Need Is Love", preuzet od The Beatles.
Album otvara "Ja mislim 300 na sat" sa okrutno dobrim rifom, jahanjem po čajni od strane Vlade Golubovića, nestvarnim preokretom i predivnim fretless basom u refrenu, i sumanutim pratećim vokalima gostujuće Josipe Lisac. Nastavlja se "Kao ne zna da je gotivim", koju sam od malih nogu obožavao iako nisam imao pojma šta je to "gotiviti".
Samo Baki može da napiše pesmu o obrvama, a ne peva o Fridi Kalo, i da to sve ispadne simpatično. To njegovo polu-pevanje kao medijum za prenošenje njegove jedinstvene poezije je nešto što je toliko drago i šmekerski, stvarno ne mogu da zamislim mentalno zdravu osobu koja ne voli Bajagu.
"Red i mir" mi je muzički i svirački možda najmanje interesantna, jer je klasičan rokenrol standard, ali zato tekst opet dominira kad kaže "Lično više volim Strat, jer mi leži takav vrat." Muzičari će razumeti, ostali ko vas jebe, tako je, Baki, tako i treba.
Pošto generalno smara analiziranje albuma pesmu po pesmu, napomenuću da inače nešto ne mirišem Cukića, iako ga poštujem, ovde je briljirao na "Bam bam bam", i ne znam da li da se radujem što je otišao da radi solo posle ovog albuma ili ne.
Vladu Golubovića nisam nikada zvanično upoznao, ali mnogo volim njegovu svirku i siguran sam da je njegov pečat prenet na neki moj opšti puls i groove, hteo ja to ili ne, obzirom na činjenicu koliko puta sam slušao ovaj album.
Stondirani vajb "Straha od vozova", predivna nostalgična mantra vraćanja kući iz "442 do Beograda"... Ovo je album koji spaja staru Jugu. Ovo je album koji je odrastanje i opšta kultura. Obavezan sastavni deo svačije muzičke kolekcije. Album koji treba da puštate svojoj deci.
Hvala, Momčilo što si bio i ostao najveći šmeker na našim prostorima, što si veliki gospodin, veliki umetnik i ljudina. Živ bio i pravio još mnogo legendardnih albuma.
0 comments