Svemirska Klepsidra

12/20/2012

Ručni sat je jedna od onih stvari koje su nas zaokupljale i definisale još otkad smo bili mala deca. U početku su se koristili "samo" za merenje i pokazivanje vremena. Kad kažem "samo" mislim na činjenicu da danas imamo ljuštilice krompira i mašine za pranje veša kombinovane u jednom uređaju.

Sve je više ljudi koji vole da njihove male mašine, gedžeti i uređaji mogu da rade više različitih zadataka istovremeno. Proizvođači satova su zato odlučili da prate trendove, i da nas iznenađuju sa sve luđim, inovativnijim i sofisticiranijim satovima.

Zlatno doba je bilo poprilično uzdrmano kada su Japanci prvi put izbacili digitalne satove na tržište, sa LCD ekranima. U početku su ove satove prezirali mnogi (kao što je bio slučaj sa japanskim automobilima kada su se izlili na svetsko tržište), ali danas Japan predstavlja merilo kvaliteta, pouzdanosti, preciznosti izrade i najnaprednijih tehnologija, kada je reč o bilo kojoj industrijskoj grani.

Ručni sat je statusni simbol koji definiše poziciju i socijalnu moć pojedinca, pogotovo u višim nivoima sistema. Neki od njih su, kao i njihovi vlasnici, jednostavno previše ćaknuti i posebni, i koriste svaku priliku da prikažu slobodan duh svog vlasnika. E pa, to su baš oni koje ja volim, jer nikako ne volim uštogljene standarde i proverene vrednosti.

Ovih dana se mogu kupiti ručni satovi koji su pre dve-tri decenije bili zamislivi samo u naučno-fantastičnim filmovima. Kako oni zapravo uspevaju da proizvedu takve stvari koje stvarno funkcionišu? Neki eksperimentišu sa novim materijalima, neki prave najkompleksnije i najpreciznije mehanizme, dok neki imaju potpuno nove i sveže perspektive u smislu merenja vremena, a ovi četvrti opet samo žele da svetu pokažu ultimativni vrhunac na polju dizajna, stila i balansa. Ima ljudi koji vole Tissot, onih koji bi umrli za Breitling, kao i zakletih obožavalaca Tag Heuera... Ja sam među skromnima. Ja sam zaljubljen u HYT.

Prva klepsidra nas vraća u doba drevnog Egipta, negde oko petnaestog veka pre nove ere. Egipatski faraoni su koristili sistem vodenih sudova u kojem voda kaplje iz jednog u drugi, i tako su merili vreme. Tokom cele godine se moglo pratiti vreme tako što su se koristili jednaki intervali i ravnomerno raspoređene oznake. Ovaj sistem je bio daleko superiorniji od sunčanih satova na koje se nisu mogli oslanjati kada je noć ili kada je oblačno.

Posle 36 vekova koncept klepsidre je vaskrsnut u modernoj Švajcarskoj, ali predstavljen svetu u potpuno novom ruhu. Ideja možda nije toliko revolucionarna, ali i dalje se oslanja na postulat po kome klepsidra funkcioniše - voda i gravitacija. Ručni sat sa tečnošću koju pokreće gravitacija? Neće da može. Lucien Vouillamoz je čovek koji stoji iza patenta moderne klepsidre koja ima dva rezervoara na krajevima zajedničkog kapilara. Mehovi povezani sa glavnim mehanizmom pumpaju tečnost koja biva razdvojena različitim molekularnim polaritetima, slično principu po kom funkcioniše magnetizam. Patrick Berdoz je onaj koji je finansijski podržao ceo projekat, patente i prve prototipove. Kao što kažu, ostalo je istorija...

Tek kada su se dva vizionara upoznala sa Vincentom Perriardom, HYT je dobio svoj sada već dobro znani vizuelni i tehnološki identitet. Konstrukcija se sastoji od gorenavedenih ultra-fleksibilnih mehova koji su napravljeni od materijala prethodno dostupnih samo agenciji NASA. Mehovi rade slično klipovima u automobilskim motorima i omogućavaju tečnosti da se kreće kroz kapilar. Mehanizam je dizajnirao Chronode, dok je Lucien Vouillamoz lično preuzeo na sebe razvoj i proizvodnju tečnih komponenti (koje ekskluzivno radi Preciflex). Ovo je H1, njihov prvi model, koji je već osvojio prestižnu nagradu za najinovativniji koncept na Grand Prix D'Horlogerie De Genève.

Tik iznad mehova, centralno pozicionirano nalazi se brojčanik za minute, a desno od njega je pokazivač radne autonomije (65 sati). Pozadina je providna kako bismo mogli u potpunosti uživati u čudesnom mehanizmu. Što se tiče materijala, H1 je trenutno u ponudi od titanijuma, crnog titanijuma i crvenog zlata, tako da svačiji istančani ukus može biti zadovoljen. Ja bih odabrao crni ili zlatni, ali birajte sami pošto su sva tri ispraćena slikama. Tokom 2012. napravili su 160 primeraka a cene počinju od $47.500 za titanijumsku verziju i idu do $69.000 za zlatne primerke. Čuvajte lovu, najavili su H2, H3 i H4, kao i čelične i kompozitne verzije H1, ali o tome nekom drugom prilikom...