Kolekcionarska Sekcija - Saša Nikić
12/20/2014
Nikić je jedan od uvaženih velikana naše scene, vrlo izbirljiv čovek sa istančanim ukusom i kolekcijom koja nas sve, bez obzira na uzrast i usmerenja kolekcija obara sa nogu. Gospodska kolekcija, gospodin čovek, pa je takav i intervju. Upijajte svaku reč, zatrebaće vam.
1. Za početak, zamoliću te da se predstaviš auditorijumu i kažeš nam malo više o sebi. Odakle si, koliko godina imaš, čime se baviš, od čega živiš...?
Ja sam Saša Nikić, rođen sam 1967. u Beogradu. Radni vek mi je bio vezan za trgovinu, gde sam 30 godina radio kao prodavac, komercijalista, itd. Staž sam ostvario u velikim kućama, “Jugoauto”, “Mercator” i veći deo života bio u kontaktu sa automobilima, što je možda indirektno uticalo i na hobi. Sada sam u penziji.
2. Kako, kada i zašto si počeo da skupljaš modele automobila?
Modele skupljam otkad znam za sebe. Svi smo kao klinci dobijali autiće, a imao sam osobinu da ih čuvam, tako da dosta toga i sad stoji negde u dobrom stanju. Makete su bile uvek pored mene na razne načine. Bio sam aviomaketar u osnovnoj školi (tada su bile organizovane sekcije u školama), a i jedna knjižara sa maketama u blizini škole je “zaslužna” što se hobi razvio od malena. Kako sam rastao, za makete je bilo sve manje vremena. Nekako u to vreme sa pojavio Bburago sa, po tadašnjim standardima, odličnim modelima. Jedna crvena “buba” je krivac za sve. Kupio sam je i tako je krenulo.
3. Šta te je nateralo da se fokusiraš baš na razmeru 1:18?
Buba je bila u 1/18, imala je sva otvaranja, prilično detalja (za ono vreme). Detalji su bili presudni, a u 18-ici je toga bilo najviše. Sada su se stvari promenile, može se naći 1/43 sa više delova i detalja nego Bburagova 1/18, ali tada je bilo tako. Mislim da i danas 1/18 pruža najviše, tako da sam ostao u istoj.
4. Koji ti je bio prvi model u razmeri 1:18, kad, gde i kako si ga nabavio i da li ga i dalje poseduješ?
Dakle VW Buba, Bburago, 1/18, smešila se iz izloga jedne knjižare u Makedonskoj, kupio sam je sinu Luki za novu godinu, mada je to pomalo i bio izgovor. Luka je imao 2 godine, mislim da je 50% to bio i poklon za mene. Naravno, još je u kolekciji, u istom stanju kao prvog dana. U vlasništvu zauvek!
5. Tvoja kolekcija se konstantno uvećava. Koji automobil si poslednji dodao istoj i zašto baš taj?
Kolekcija se u poslednjih godinu dana totalno preobrazila. Došao sam do nekih 250 modela, što je za 1/18 prilično kabasto. Doneo sam odluku da kvantitet preobrazim u kvalitet. Rešio bih pitanje prostora, a ne bih bio nezadovoljan gubitkom modela. Nešto je moralo da donese satisfakciju, nešto lepo. Uz relativno malo ulaganja, staro je menjalo novo. Zadnji nabavljen model je Alfa 2900, naravno 1/18, zato što je proizvođač pružio mogućnost nabavke samo šasije istog modela, koju na sreću već imam. Model uz šasiju,u odličnoj izradi, bolji razlog nije potreban.
6. Kojim kriterijumima se vodiš pri izboru modela za svoju kolekciju?
Sviđa mi se da o modelu koji imam mogu da pronađem neki tekst, foto ili istorijsku činjenicu. Na taj način se produžava magija, interesovanje i model dobija na “težini”. Naravno, kada je to u dobrom kvalitetu izrade, kombinacija je dobitna.
7. Šta preferiraš u 1:1 razmeri, postoji li jedan brend kom si veran?
Automobili u razmeri su ineresantni jer možemo dohvatiti nešto što u 1:1 samo sanjamo. U 1:1 gledam ekonomičnost, prema našim mogućnostima. Cenim nemački auto zbog kvaliteta, italijanski i engleski zbog dizajna, francuski zbog udobnosti.
8. O kom automobilu u 1:1 sanjaš, a šta trenutno voziš?
Postigao sam kao neki kompromis, u vlasništvu mi je mešanac nemačkog kvaliteta i engleskog stila - Rover 75. Sanjam neki egzotični “hypercar”, ali mator sam za snove.
9. Tržište postaje preplavljeno, i novi proizvođači modela niču kao pečurke posle kiše, dok se neki drugi, nažalost, gase. Imaš li favorita među proizvođačima?
Ono što tražim u modelu, savršeno je ukomponovao CMC. To će mi biti oblast interesovanja dok god budu takvi. Exoto je odradio par modela u XS seriji, gde je postavio domaći zadatak svima, ali je trenutno nedostižan zbog cene. Dobar AUTOart je uvek dobrodošao. U zadnje vreme se javljaju novi proizvođači ili nova moda sa resin modelima, ali meni nisu interesantni. Naravno, o ukusima ne treba raspravljati, nekome je baš to dobro.
10. Najdraži model u kolekciji i zašto?
Svi modeli su mi podjednako dragi. Svaki nosi neku priču, sećanje, asocijaciju. Zato mi je teško kada neki model ode, ali je utešno što ga zameni novi. Najlepše bi bilo kada ne bi morali da prodajemo ništa, već samo da uvećavamo kolekciju. Iz više razloga, to je nemoguće, pa je korisno tako prihvatiti stvari. Fotografije su tu, sećanje ostaje.
11. Koji je to model koji nemaš a najviše od svih bi voleo da imaš?
Model koji mi nedostaje a nalazi se na vrhu “liste” je Auto Union Typ “D”, u odličnoj izradi CMC, a personalizovanog startnim brojem 4. Taj bolid je obeležio deo naše istorije. 1939. je na GP Beograda Tazio Nuvolari pobedio, obeležio kraj zlatnog doba GP, posle toga više ništa nije bilo isto. Po ko zna koji put smo bili na prekretnici istorijskih događaja, a model bi bio divna asocijacija. Nažalost, model je davno rasprodat, a kao limitiran, postaje sve ređi i skuplji.
12. Dosta automobila se ne pravi u našoj omiljenoj razmeri. Za koji automobil apeluješ da se uradi u 1:18?
U 1/18 postoji skoro sve. Voleo bih da se rade modeli sa naših prostora, našeg proizvođača. Jugo, stojadin, 128, tristać… Šta su napravili sa kolekcijom “legendarnih”: nema kolekcionara koji nema te modele, a mnogi se bave doradama. Mislim da bi to bio pun pogodak. Ne znam koliko smo interesantni proizvođačima, ali bilo bi puno interesovanja među nama kolekcionarima.
13. Šta misliš o domaćoj kolekcionarskoj sceni? Ima li dovoljno dešavanja? Šta bi unapredio?
Skoro sam se upustio u obilazak berzi i druženje. Možda je za to bila zaslužna ideja o transformaciji kolekcije, a možda i iznenadni višak slobodnog vremena. Veoma sam se iznenadio koliko ima zainteresovanih za modelarstvo, bilo kroz berze ili druženje po grupama na facebooku. Mislim da je to prava stvar, uvek neka zanimljivost, prikazi modela… Obzirom da sam bio potpuno neaktivan, ovo je sasvim OK. Uvek može bolje, ali obzirom na situaciju i standard, pristojno.
14. Imaš li još neki zanimljiv hobi?
Maketarstvo mi je i dalje veoma zanimljivo. Planiram da ponovo krenem u te vode, a razmišljam o nekoj kombinaciji modelarstva i maketarstva u vidu dorađivanja modela. Vidim da je to veoma razvijeno u svetu, a i rezultati su fenomenalni. Što da ne?
15. Koji savet imaš za mlade nade koje tek kreću kolekcionarskim stopama?
Ne kupovati impulsivno. Odrediti kako kolekcija treba da izgleda i posvetiti se tome. Izbor je veliki, a novčanik obično ne može sve da otprati. Zato je određivanje pravca važno, rezultat se lakše dostigne a uživanje i zadovoljstvo je veće.Uz istrajnost i strpljenje rezultat je zagarantovan.
16. Za kraj, dokle misliš da skupljaš modele i da li tome ima kraja uopšte? Gde sebe vidiš za pet godina? A za deset?
Na ovo pitanje jednostavan je odgovor: zauvek. Dok god bude modela koji me na neobjašnjiv način "hipnotišu", težiću da ih svrstam u kolekciju. Ako toga ne bude, uživaću u postojećoj. Želim da deo magije prenesem na sina, mislim da imamo sve uslove za to.
Sve fotografije su vlasništvo Saše Nikića.
0 comments