Karate Kid
8/18/2013
Nezahvalni su Japanci za bilo kakvo hvaljenje. Uvek se pojavi neki upadač u reč, uvređen što neko dira u ponos njegov, Italijana, Nemca ili nekog ljutog V8 Amera. Šta ima sad kosooki da se trpaju gde im nije mesto?! Kao što i njihove borilačke veštine nalažu, oni se neprimetno provuku gde ih ne očekujemo, osvoje nas u dva kratka i odsečna poteza, i pre nego što uopšte shvatimo šta se desilo, već smo se zaljubili.
Ja sam bio dete kad se NSX pojavio, i to je bilo u vreme kada je Ferrarijeva perjanica i pandan u klasi bio nesrećni 348. Meni su oba automobila i dalje izuzetno lepa, ali jasno je bilo svima da je Ferrari debelo omanuo. Posle decenija savršenih mašina, odjednom su, kao pečurke posle kiše, nicale silne loše recenzije u kojima su se novinari žalili na loš kvalitet izrade, nedostatak uobičajenih dinamičkih vrednosti, neudobnost i pregršt drugih mana. Hondi su takvi propusti konkurencije i te kako išli na ruku. Ali nisu ni oni baš toliko neuhvatljivi i daleki, kao većina toga što je vezano za japansku kulturu. Uvek je to nešto egzotično i čudno nekako slađe, samim tim što ne znamo mnogo o tome, i zagolica maštu mnogo više nego nešto iz komšiluka.
Ipak, NSX priča počinje usko vezano za jedan od najbitnijih Ferrarijevih sastojaka, dizajnerski studio Pininfarina. Prvi auto kojim su se zajedno bavili zvao se HP-X, ali u relativno kratkom vremenskom periodu su apetiti Hondinih čelnika porasli i bilo je jasno da finalni proizvod mora da parira Evropljanima u svakom pogledu, ali i da ih dobrano pokopa u nekim sferama gde se to neće ni očekivati. Glavni inženjer Shigeru Uehara i glavni dizajner Ken Okuyama su imali zadatak da poraze Ferrari 348 po pitanju performansi, ali i da osmisle automobil koji će biti osetno jeftiniji, udobniji i koji će moći da potuče jedan Porsche 911 po pitanju svakodnevne upotrebljivosti.
NSX je bio svojevrstan pijedestal moći i tehnologije kojim se Honda razmetala, i kao takav je predstavljen u pravom trenutku. Dizajnerski tim je pozajmljivao mnoge trikove iz aeronautike, a materijali i konstrukcije su skidali skoro 300 kg u odnosu na konvencionalnija rešenja. Motor je bio 3.0 V6 sa inovativnim VTEC rešenjem, a u razvoju šasije je učestvovao niko drugi do Ayrton Senna, legenda Formule 1.
Acura/Honda NSX ne samo da je bio automobil ispred svog vremena, već je jednostavno bio iskorak u neki paralelni svet, jedna vanvremenska mašina, što se lako da primetiti kada ga posmatramo danas. Jedino što se može okarakterisati kao bora na licu starca jesu popup farovi, ali silueta i dan-danas izgleda izrazito graciozno, skladno i lepo izvajano, što je odlika svakog kultnog automobila.
Karate Kid dođe kod guzate nemačke 911-ice ili kod musavog i neurednog Italijana, i ispresavija ih za sekund, kako god okreneš. Automobilska štampa i danas kuje NSX u zvezde kao jedan od najboljih sportskih automobila ikad napravljenih. Performanse za taj novac se teško nalaze igde drugde, a svakodnevna upotrebljivost o kojoj sam već pričao nije bila samo marketinški trik, jer NSX ima dva mala gepeka, dovoljna za dvoje, ma gde da su pošli. Oslanjanje je vrlo agilno zahvaljujući pokojnom gospodinu Senni, ali nije tvrdo i neupotrebljivo van trkačke staze. Naprotiv, NSX je jedan vrlo udoban automobil, čak i van svoje klase.
Tokom godina pojavljivalo se više različitih verzija, uključujući targu, sportskiju R verziju i mnoge druge. Za tih petnaest godina proizvodnje, NSX je išao u korak sa konkurencijom koliko god je mogao, pa čak su i popup svetla zamenili modernijom varijantom sa staklenim poklopcima. Senna nije jedini vozač Formule 1 koji je imao veze sa NSX-om. Alex Zanardi je imao svoju specijalnu ediciju od samo 51 proizvedenih komada, svi u Formula Red boji sa posebnim dizajnom felni. Poznavaoci kažu da je ovo najsurovija varijanta ikad, jer je auto dodatno ojačan, spušten, olakšan i sa tvrđim vešanjem.
Uz učešće u 24 časa Le Mans-a i još nekim šampionatima, NSX nije samo lepotan za široke američke bulevare, već definitivno jedan vrlo ozbiljno osmišljen i konstruisan sportski automobil koji je uspešno odbranio Hondinu trkačku reputaciju. Posle gašenja, Honda je dugo oklevala da li da izbaci naslednika i kakav on uopšte treba da bude, ali izgleda da je sve u redu i da ćemo ga uskoro dočekati, doduše u hibridnoj verziji. Nažalost, ako je suditi po konceptu, dizajn nije onako vanvremenski kao što je nekad bio…
2 comments
Uu kako bi ga ja posedovaoo. :)
ReplyDelete"I tata bi, sine..." :)
Delete