Kako Dete Crta Automobil
8/27/2013
Aston Martin je ime koje svi mi automobildžije izgovaramo za dubokim strahopoštovanjem, uživajući u svakom slogu ove fraze. Neko pomisli na James Bonda, neko na prosto vanvremenski skrojene linije karoserije, neko na luksuzni enterijer, neko na potmuli zvuk dvanaest cilindara pod haubom... Svi imamo nešto što nam duboko negde unutra nervozno zaigra samo kad se pomenu te dve reči u kompletu. Ipak, navikao sam da uvek u životu nekako probijam barijere konformizma i teško nalazim istomišljenike po pitanju mnogih stvari. Aston Martin nikako nije izuzetak.
Lagonda nije baš neko zvučno ime, i mnogi nemaju pojma da je tako nešto ikada postojalo. Nekada davno to je bila zasebna firma koju je posle 41 godine postojanja preuzeo Aston Martin 1947. godine, nadajući se da će dodati prestižu kompanije, ali avaj. Ime je mnoge decenije ostalo mrtvo uz nekolika, ne tolika bitna, okretanja u grobu. Čak se priča da će (potkovano jednim gnusnim SUV konceptom) brend doživeti ponovno rođenje zarad dokonih šeika i prebogatih Rusa. Nadajmo se da se takvo srozavanje neće desiti i da će zagrobni život ovih sedam slova ostati iole netaknut u svojoj grotesknoj slavi. I, samim tim, vratimo se automobilu koji je knjiški primer onoga kako deca vide automobil iz profila (nije Lada i nije "Tristać").
Odmah bi razjasnio da nas degenerik baziran na starom V8 modelu ne zanima, ionako je bio u proizvodnji dve godine i napravljen u vrlo malim, dvocifrenim kvantitetima. Ne bih kaljao ono što predstoji. Nas zanimaju serije 2, 3 i 4, koje je dizajnirao kontraverzni William Towns, poznat po degutantnim kreacijama baziranim na takozvanom "folded paper" stilu koji je izrazito gajio famozni Giorgetto Giugiaro. Dete nacrta automobil, i imamo Lagondu, gadnu a prelepu, veoma retku i neverovatno naprednu za svoje vreme.
Mislite da je Rapide prvi Aston sa četvoro vrata? Grdno se varate. Davno su oni petljali sa tim, znajući da ipak treba širiti dijapazon proizvoda, kako bi se mogao nesmetano održati razvoj sportskih modela adekvatnim prilivom novca. I nisu mnogo omanuli jer broj uplaćenih depozita je bio u dijametralno suprotnoj razmeri sa ukupnim brojem proizvedenih automobila. Kao nesrećni DeLorean DMC-12 kojeg se svi sećate iz Back To The Future trilogije, Lagonda je patila od previše ambicioznih tehnoloških rešenja. Unutrašnjost koja je delila dizajn i rešenja sa tadašnjim vizijama svemirskih brodova po naučno-fantastičnim filmovima je mnogo obećavala, ali je u praksi bila poligon za igranje gremlina. Ništa apsolutno nikad nije funkcionisalo, ni digitalni displeji sa diodama, ni taktilno osetljive površine pa čak ni plazma ekrani na bazi gasa, nije mu bilo pomoći. Ukupno 645 komada je napravljeno i mislim da je to jedna lepa cifra koja Lagondu drži dovoljno visoko na pijedestalu ekskluzivnosti.
Motorizacija i luksuz nisu bili problem jer je pod haubom bio moćni V8 od 5.3 litra zapremine a kompletna šasija se i dalje bazirala na proverenim modelima kompanije. Ipak, ostao je ružno pače koje malo ko voli i koje nikad nije zasjalo kao vanvremenski kvlt kojem se svi klanjamo i čiju cenu koju nikada nećemo imati da platimo besomučno tražimo po sajtovima najuglednijih automobilskih aukcija. Lagonda je jedna lepotica i Aston Martin nikada neće imati mošnice da napravi išta slično tome. Kraj priče. Laku noć.
0 comments