Panonski je kantautor u svojoj numeri rekao kako su sve prave ljubavi tužne. U tom slučaju, meni je najtužnija ona u kojoj je Lancia izbledela, i od jedne razuzdane i moćne cure svenula u nejaku bakicu, pa se bori da u sutonu svog života proživi crne dane uz poslednje grame dostojanstva. Više je koprcanje nego borba. 

A počela je bila Lancia svoju priču još 1905. godine vrlo hrabro, pa je prvih nekoliko decenija živela na raskalašnom tronu inovacije i napretka. Razmišljalo se totalno van kutije, a Vincenzo Lancia je od samog starta iz male radionice u Torinu trkačko znanje i ambicije implementirao u same korene kompanije. 

Tako je Lancia oduvek povezivana sa sportom. Prvi serijski V4 i V6 motori? Lancia. Prvo nezavisno vešanje na serijskom automobilu? Opet Lancia. Ima tu da se nabraja, da ne bogaram sad, ima male dece po internetu...

Nakon povlačenja iz Formule 1 zbog samo jednog osvojenog podijuma u dve sezone, Lancia je kupila privatnu ekipu HF Squadra Corse i sav svoj fokus usmerila ka reli takmičenjima, tačnije IMC šampionatu koji je preteča današnjem WRC-u. Tadašnji šef sportskog odeljenja Cesare Fiorio je nanjušio potencijal u novom automobilu i pod okriljem HF (High Fidelity) odeljenja poslao Fulviu na sva moguća i nemoguća rally, hill climb i drumska takmičenja. 

Pošto je potukla sve što se na lokalnom nivou dalo potući, nejebanje žive sile je ono što je Fulviu te 1972. zauvek gigantskim slovima upisalo u istorijske knjige. Osvojili su svetski šampionat za konstruktore i tako otpočeli surovu dominaciju koja je trajala tokom kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih. Kako su dolazili novi modeli, Lancia je jela sve ostale za doručak bez 'leba, skoro do sredine devedesetih. 


Sandro Munari, Simo Lampinen i Amilcare Ballestrieri su te poslednje od ukupno tri sezone IMC-a izvojevali pobede protiv mašina kao što su Fiat 124 Sport Spider, Ford Escort RS1600 i Saab 96. Ne zaboravimo činjenicu da je u pitanju automobil sa pogonom na prednje točkove. 

Ako se odvojimo od trkačke priče na kratko, naglašavam da je Fulvia izuzetno važna kao poslednja "prava" Lancia rođena pre nego što je kompaniju preuzeo Fiat. I kasnije sistematski upropaštavao. 

"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub."  

Fulvia je poslednja koja je zadržala tu neverovatnu posvećenost tehničkim detaljima, interesantnim i naprednim rešenjima, te veoma visokom kvalitetu izrade. Neki bi rekli Mercedes. Mašem im zastavicom sa 10 poena. 

Davne 1963. je predstavljena svetu u osnovnoj formi limuzine sa neobičnim V4 motorom zapremine 1.091cc, postavljenim nakrivljeno pod uglom od 45 stepeni da bi stao pod haubu ne narušavajući estetiku. Cilindri su bili postavljeni pod veoma malim uglom od 13 stepeni. Ovakvo rešenje je omogućavalo da budu svedeni pod zajednički blok motora, što je veoma neuobičajeno za motore u V konfiguraciji.


Inače, ime je dobila po drevnom rimskom putu koji je spajao Tortonu i Torino. Po nekoj slobodnoj interpretaciji i prevodu, "Fulvia" bi mogla da bude "žućka" pošto je to termin u ženskom rodu koji označavu neku neodređenu nijansu između žute i riđe. Romanse se u glavi rađaju istog trenutka... A danas pljušte samo neke šifre i brojevi, maštu je pojeo internet i globalizacija. 

Coupe verzija je svakako lepša od Berline i Sporta, a ne nosi potpis nekog legendarnog dizajn gurua već je u pitanju skromni Piero Castagnero, tadašnji in-house dizajnera. Odrađen je vrhunski posao, može slobodno da piše kući da je primljen za stalno. Skladno, odmereno i jednostavno, a opet tako pamtljivo. Kao Toto Cutugno kad zapeva "La Chante Me Cantare". 

Odmah su u glavi more, riva, brodići, miris soli i bezbrižan život. Ako bismo sklonili točkove, dizajn bi mogao uz neznatne modifikacije i skidanje krova da bude odlično primenjen na neki luksuzni gliser. 


Fulvia Coupe predstavljena je javnosti 1965. i za 11 godina proizvodnje napravljeno je negde oko 160.000 primeraka. Od toga je samo 1.280 homologacionih automobila nosilo oznaku 1.6HF i nadimak "Fanalone", što u prevodu znači veliki farovi ili velike sise, zavisno od vaše mašte i afiniteta. 

Imala je pod haubom V4 motor, postavljen izrazito napred, kako bi se dobio raspored težina od 65:35 po osovinama, po principu "mali i okretan, ljut pa grize." Kao što je već rečeno, motor je postavljen nakrivljeno pod uglom od 45 stepeni što je bilo od velikog značaja da se gravitaciono težište nađe na što nižoj tačci. 

Sami cilindri su postavljeni pod uglom od samo 12 stepeni. Nekoliko decenija kasnije je Volkswagen izbacio svoje VR6 motore sa istim konceptom. Inovativno, nema šta. 


Nekada su se inženjeri bavili elegantnim mehaničkim rešenjima kako bi mogli da izvuku maksimum iz vrlo skromnog dijapazona raspoloživih sredstava. Herojstvo na delu! A danas se svi trude da pretvore automobile u aplikacije i softvere. Dizajn i emocija - apsolutna nula. 

Više bih se uzbudio da idem da biram sa ženom novi frižider nego da posetim Teslin prodajni salon. A u pozadini potmulo sa gramofona dopire: "Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale..."


Kroz samo tri godine, i pregršt poboljšanja, majušni motor je nasviran na 1.584cc i tako je nastao Fanalone. Motorčić je izvlačio 115 konjskih snaga u drumskoj i 160 u trkačkoj varijanti i lagani autić terao vrlo agilno do 190 km/h. Luda brzina, znam. U kontekstu ovog automobila to i nije toliko bitno. 

Vrlo precizan ZF menjač, filigranski utegnuta šasija i Pirelli Cinturato stošezdesetpetice na točkićima petnaesticama su omogućavali da se do 100 km/h stigne za 9.4 sekundi. Mnogo više zabave nego što 99.9% modernih četvorotočkaša mogu da ponude. 

Dobar, restauriran komad u odličnom stanju ne biva ispod 80.000 evra. I to je premalo. Ovakvi dragulji treba još skuplji da budu. 

Što se tiče onih koji vole da skupljaju autiće u razmeri 1/18, a kada je Lancia Fulvia Coupe u pitanju, situacija je fantastična. AUTOart se svojski potrudio i ponudio čak pet različitih autića da se izabere: tri civilna i dva trkačka. 


Civilne verzije su izašle u oktobru 2005, dok su se trkalice pojavile dve godine kasnije. Osim boje, između crvene i plave nema nikakvih drugih razlika. Ako pogledamo Amaranto Montebello, primetićemo žuto-plavu štraftu koja ide uzdužno preko haube, krova i poklopca prtljažnika, ali i blatobrane i retrovizor ofarbane u boji karoserije. Na plavoj i crvenoj varijanti, blatobrani su crni, a retrovizori hromirani. 

I pravi automobil i model su prelepi, pa je jako teško odlučiti se za jedan konkretan. U nekoj idealnoj situaciji, jednog lepog dana, kada bude više resursa na raspolaganju verovatno ću ćapiti i preostale četiri, ali za sada moj izbor je plava varijanta. Imam već dosta crvenih modela u kolekciji pa se nekako trudim da bežim od toga kada je to moguće, pogotovo kada je u ponudi ovako lepa plava nijansa. 

Model je u vreme moje kupovine bio na lepom popustu, pa sam ga uz pomoć drugara iz Beča poručio i dobio po jako povoljnoj ceni. Kao što je često slučaj, zavisno od boje i izvedbe, cene jednog istog modela variraju. U ovom trenutku nekih devedesetak evra bi bilo dovoljno da se na nemačkom ebay-u "završi" plava Fulvia. Crvena i bordo su neznatno skuplje, dok trkačke varijante koštaju i po dva-tri puta više. 

Recenzije modela znaju da budu korisne, ali ako su slike prisutne, opisivanje onoga što se već nalazi na slikama postane zamorno, te ću pokušati da tekstom dočaram ono što se ne vidi na slikama. Takođe, napomenuću da me isticanje "pogođene" ili "nepogođene" linije generalno smara. Nijedan autić nije laserski precizno merena i predstavljena replika pravog automobila. Kada to prerastete više ćete uživati u svojim autićima. Samo opušteno. 

Ali ipak, hajde da ga merimo, barem ono što se izmeriti može. Model je 2mm kraći nego što bi trebalo, što je odstupanje za jedan procenat, a istovremeno je i jedino odstupanje. Širina je pogođena u milimetar, a isti slučaj je i sa visinom modela. Međuosovinsko rastojanje je takođe mikronski precizno pogođeno, što se može potvrditi i kada su dimenzije felni i guma u pitanju. Sveukupno gledano, model ima sjajno pogođen "stance" i iz svakog ugla izgleda fotogenično i sexy. 


Mala kuhinjska vaga za precizna merenja začina i sastojaka kaže da model teži 640 grama. Ako uzmemo u obzir njegovu relativno majušnu veličinu, u pitanju je prilično "mastan" model, koji pruža zadovoljavajući osećaj težine kada se uzme u ruku. Model pripada Millennium seriji, i dolazi u beloj kartonskoj kutiji sa glossy štampom i stiroporskom sendviču. 

Ove kutije odlikuje vrhunski dizajn, sa kvalitetnim fotografijama i kratkim istorijatom modela. Sve se lako raspakuje i pakuje, i po mom mišljenju ovako bi svaki model trebalo da se isporučuje. 


Fulvia je jedan od boljih primera stare dobre AUTOart Millennium škole. Finalna obrada je na dobrom nivou, nema brljotina u farbanju što odaje sveukupan utisak kvalitetnog modela. Točkovi se zakreću i kotrljaju bez ikakvih poteškoća.



Hauba se otvara na "dog leg" ali ima malu sklopivu potpornu šipku tako da može da stoji stalno otvorena pri divljenju maestralno izdetaljisanom motornom prostoru. Svaka žičica i kablić su savitljivi. Čak su i creva zadnjeg kočionog sklopa koja se vide sa donje strane modela - savitljiva. Rešetka hladnjaka, usisi ispod njega, sitni prorezi na haubi, pa čak i trouglaste rupe između farova i rešetke hladnjaka su zapravo otvoreni. Model obiluje takvim detaljima što dovodi do zaključka da su se stvarno potrudili oko malene Lancie. 


Gepek se otvara na šarke, a sa desne strane poklopac istog se oslanja na malu zglobnu potporu, napravljenu po uzoru na pravi automobil. Jako lep detalj. Inače, napominjem da su sva otvaranja i zatvaranja čvrsta i postojana, bez ikakvog klaparanja. Model odiše kvalitetom i u tom pogledu. 


Vrata se takođe otvaraju na šarke i pružaju pristup mračnom ali momački odrađenom enterijeru. Pod je presvučen plišom, a svaki plastični detalj je lepo i precizno izliven, uključujući pedale i suncobrane, pa čak i svetlo za kabinu. Instrument tabla je studiozno izdetaljisana i presvučena imitacijom drveta. Sedišta možda taktilno deluju previše plastično ali po meni je to sada već traženje dlake u jajetu, pogotovo u ovom cenovnom rangu. 


Sve u svemu u pitanju je jedan veoma dobro odrađen model koji je neophodan u svakoj kolekciji gde preovladava ljubav prema starim evropskim, a pogotovo italijanskim automobilima. Fulvia je svoje ime u knjigama istorije pošteno zaradila, tako da je sa punim pravom ispoštovana na ovako lep način, kada su u pitanju modeli automobila u razmeri 1/18. Good job, AUTOart.


"...Dunjo moja."