Paklena Pomorandža
3/02/2015
Tokom pedesetih godina prošlog veka, automobilski dizajn je doživeo procvat. Gotovo je bilo sa bezličnim, predratnim kutija. Ludilo i opsednutost letom, letelicama, avionima, raketama i mlaznjacima su sve više uzimali maha. Koncept automobili su se sve češće pojavljivali na najvažnijim sajmovima, salonima i izložbama širom sveta kako bi pokazali svetu da mašte ne nedostaje i da reč preterivanje praktično ne postoji.
Ipak, u svoj paradi glamura i vrlo često kiča, znalo se da inspiracije i kvalitetnih ideja ne sme da ponestaje. Ameri su uvek bili pametni i znali su da outsourceuju nešto ako već nemaju svoje ili ne znaju da ga stvore. U ovom turbulentnom vremenu okretali su se italijanskim karoserijskim kućama, kojima se dopadalo veliko i plodno američko tlo. Svima dobro, još pogotovo kad se uzme u obzir činjenica da posle rata u Evropi nije baš bilo najsrećnije i berićetnije za jednu visoko luksuznu i ekskluzivnu privrednu granu. I tako se Chrysler uortačio sa Ghia ekipom, Bertone sa Packardom, Hudson sa Touringom, a Lincoln... pa oni su se odlučili za malu kuću Boano za koju niko nije baš nešto čuo.
Felice Mario Boano je izučio svoj zanat radeći kao mladić po raznim italijanskim karoserijskim kućama, a najviše vremena je proveo u kompaniji Ghia. Nakon što je istu bio spasio od bankrota, osamostalio se i 1954. osnovao svoju firmu. Zajedno sa njegovim ocem tu je radio i Gian Paolo, mladi raskalašni momak, koji je voleo noćni život, izlaske, žene i sve što ide uz to, i takav stav je isticao i kada je dizajn automobila u pitanju. Kada je Lincoln kontaktirao oca i sina Boano, stari je poverio celu stvar svom nasledniku, i nije pogrešio. Iako je kompanija trajala samo 4 godine, uradak je bio obećavajući, pa su posle obojica završili u Fiatovom dizajnerskom centru.
Lincoln je poslao šasiju sa V8 motorom sa preko 200 "konja" i automatskim menjačem i zahtevao nešto ekstravagantno. Boano je namerio da spoji stilske elemente mlaznog aviona i klasična italijanska dizajnerska obeležja na jednom enormno velikom automobilu. Ne zaboravite činjenicu da je u pitanju sportski dvosed. Indianapolis Concept, nazvan tako po čuvenoj trci, je jedan od najtriumfalnijih automobila i spomenika dizajna pedesetih godina prošlog veka.
Za današnje pojmove, Indianapolis je nezgrapan, preteran i pretrpan detaljima, iako je količina hromiranih delova neznatna ako uzmemo u obzir njegove savremenike. Kažu da je ocu i sinu Boano bilo potrebno jako malo vremena da završe prototip, taman na vreme za salon automobila u Torinu, 1955. godine. Čelnici Lincolna su bili oduševljeni jer su svi vili poludeli za automobilom. Ponuđen je ugovor na deset godina, ali Italijani su odbili zbog plana sa Fiatovim dizajn centrom.
Tokom godina se otkrilo da su mnoge stvari "ofrlje" odrađene, pa je tako levi blatobran bio nekoliko centimetara duži od desnog. I tako unedogled, spakovaše ga Žabari uprkos brojnim defektima i zakrpama, ofarbaše u narandžasto da šljašti i ceo svet pade na guzicu. Decenijama kasnije bilo je pokušaja da se odradi valjana restauracija, automobil je menjao vlasnike više puta, čak je jedno vreme bio u rukama Errola Flynna, a i enterijer mu je goreo... Tek 2001. u rukama Thomasa Kerra, nakon tri decenije u njegovom posedu, Indi je konačno kompletno restauriran i sređen kako mu priliči. Restauracija je trajala preko dve godine, i rađena je pažljivo, u skladu sa originalnim nacrtima, da bi se sačuvalo sve u originalnoj formi.
Nakon restauracije, vratio se u vrhunsku formu i krenuo u haranje po najprestižnjim automobilskim izložbama i događajima, pokupivši pregršt nagrada. Poslednji put je promenio vlasnika na Pebble Beach aukciji 2006. gde je prodat za 1.375.000 dolara, a najavljuje se uskoro i nova prodaja gde se očekuje da se ta cifra duplira. Dok razmišljate o svojoj sledećoj investiciji, samo pogledajte ovog lepotana i zamislite gde bi bio da nije ljudi voljnih da ulože novac u prave vrednosti.
0 comments