I'm Your Turbo Lover
6/28/2019
Osamdesete su bile zakon. Sve u osamdesetima je bilo Turbo. Turbo žvake. Turbo veš mašine. Turbo disko klubovi. I Judas Priest je izdao album Turbo. Život je bio u znaku turbo-punjača, sve je bilo turbo-punjeno i sve je imalo više smisla tako. Sa distance, sve je to naravno jedan nostalgijom prigrljeni kič koji ili volimo svim srcem ili prezrivo gledamo sa gađenjem.
Ipak, jedan od retkih koji je nosio taj Turbo epitet, a da nije postao pregažen vremenom i okačen na stub srama je BMW 2002 tii Turbo, ali ja bih da pričam o onom što je u ovoj konstelaciji ipak na drugom mestu, drugim rečima: "Tired of German techno, try some Swedish metal."
Jeste, u pitanju je Saab 900 Turbo. Auto koji voze zubari, arhitekte i piloti, ima tu raznih stereotipa, ali suština je u tome da je to svakako malo ekscentričniji izbor od uobičajenih nemačkih sportski(je) nastrojenih limuzina, koji sa sobom nosi veoma karakterističan vizuelni identitet i vlasnika automatski transformiše u najkul lika u kraju. Realno, ne možeš biti tocilo a imati stila i ukusa za 900, pa još i Turbo.
Počeo je da se proizvodi iste godine kada sam se rodio, a čak sedam godina kasnije je 1987. donela prvo osveženje i zatezanje bora. Ovaj put bih se ogradio od bilo kakvih tehničkih podataka, jer brojke nisu toliko ni relevantne i u poređenju sa današnjim standardima nisu ništa o čemu bismo pisali svojima kući, ali to ne znači da ovo nije jedan monumentalno, vraški dobar automobil.
Tužno je kako je Saab skončao i bezmalo pao u zaborav, a pravio je OVAKVE dragulje. Neka ovaj post bude mali omaž tome.
Ja bih u svoju garažu parkirao crn primerak, iako inače nešto preterano nisam fan crne boje (a vozim crni auto, pobogu), isključivo u hatchback varijanti sa troje vrata. Evo kao ovaj sa poslednje slike.
0 comments