Kolekcionarska Sekcija - Saša Kljaić
11/15/2014
Među kolekcionarima se sve više javlja izuzetna prefinjenost ukusa i sve pažljivije se biraju modeli. Sa tržištem na kojem je sve veći broj modela, ponekad je jako teško naći pravi put i usmerenje. Dragi kolega Saša Kljaić deli sa nama kako on to sve doživljava i kako tako kreativno opskrbljuje svoju kolekciju na kojoj mu svi barem malo zavidimo.
1. Za početak, zamoliću te da se predstaviš auditorijumu i kažeš nam malo više o sebi. Odakle si, koliko godina imaš, čime se baviš, od čega živiš...? :)
Zovem se Saša Kljaić, imam 35 godina, oženjen, otac malog Nikole. Rođen sam u Karlovcu, R. Hrvatskoj, 07.03.1979. a živim u Pančevu. Završio sam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, po struci sam diplomirani pravnik.
.jpg "Saša Kljajić")
2. Kako, kada i zašto si počeo da skupljaš modele automobila?
Teško je reći kada sam počeo sakupljati modele automobila, obzirom da je ljubav prema automobilima kod mene postojala još od najranije mladosti. Otkad znam za sebe voleo sam da vozim i budem u društvu automobila, naprosto su me fascinirali. Kao dete sećam se dobro svakog vikenda, kada sam sa roditeljima išao na selo bio je jedan put, dužine nekih 10-ak kilometara, gde nikad nije bilo policije, niti nešto saobraćaja, kada su me roditelji stavljali u krilo da vozim, mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam najsrećnije dete na svetu. Pretpostavljam da je logično da se iz te ljubavi i rodila ljubav prema sakupljanju modela, mislim da sam u tome video način da uživam ne samo u automobilima koji mi nisu bili dostupni u 1:1, nego da kroz njih iznova proživljavam tih 10 km neizmerne sreće. Takođe se sećam dok su druga deca želela i tražila od roditelja tada popularne figure indijanaca i kauboja, plastične puške i pištolje, za mene nije postojalo ništa osim automobilčića. I dan-danas, kada sam odrastao čovek i imam svoje dete, ovaj hobi mi predstavlja podsetnik da ne treba puno da bi čovek bio srećan i pronašao “dete” u sebi.
3. Šta te je nateralo da se fokusiraš baš na razmeru 1:18?
Oduvek sam voleo sto realističnije modele na kojima su izraženi i vidljivi svi detalji, a opet koji su finansijski prihvatljivi. Obzirom na pomenute kriterijume 1:18 razmera se nametnula kao logičan izbor, što ne znači da sam i isključiv po pitanju drugih razmera, naročito 1:12. Međutim ova razmera je sa jedne strane ograničena modelima koji se u njoj proizvode, a koji meni lično nisu nešto posebno interesantni, dok sa druge strane iziskuju drastično veće finansijske izdatke.
4. Koji ti je bio prvi model u razmeri 1:18, kad, gde i kako si ga nabavio i da li ga i dalje poseduješ?
Moj prvi model je bio Bburagov crveni Dodge Viper R/T 10, koji sam dobio od roditelja, mislim da je bilo za 12. rođendan, a radilo se o modelu tada izuzetno popularnog proizvođača modela u 1:18 razmeri. Model posedujem i dan danas, te obzirom na veliku sentimentalnu vrednost i dalje je u savršeno očuvanom stanju , pa se nadam da ću ga kao takvog i ostaviti mom sinčiću.
5. Tvoja kolekcija se konstantno uvećava. Koji automobil si poslednji dodao istoj i zašto baš taj?
Poslednji model koji sam dodao jeste Revell-ov Mercedes-Benz W123 240D. Imajući u vidu da volim BMW i Mercedes modele, predstavlja nezamenljiv primerak koji sam morao dodati u kolekciju, obzirom da se radi o legendi kako naših tako i svetskih puteva, inače automobil kojeg mnogi od milja još zovu i “cigomobil”.
.jpg "Saša Kljajić")
6. Kojim kriterijumima se vodiš pri izboru modela za svoju kolekciju?
Mogu reći da su mi se kriterijumi za izbor tokom godina menjali, prepostavljam da je to “prirodni tok” svakog kolekcionara, tako da sam u začecima više bio usmeren ka kvantitetu i raznovrsnosti kolekcije, dok se to kasnije kroz godine, napredovanjem i sazrevanjem u ovom hobiju, promenilo smanjivanjem njihovog broja i okretanju određenom brendu u korist kvaliteta.
7. Šta preferiraš u 1:1 razmeri, postoji li jedan brend kom si veran?
U današnjim vremenima kada je autoindustrija dostigla takav nivo, gde proizvođači vode tržišnu utakmicu , zasipaju svoje kupce raznovrsnim modelima i nastoje od svojih proizvoda napraviti skulpture na točkovima, počevši od onih koji su od ranije postojali, pa do onih koji su “isplivali”, teško je dati odgovor na ovo pitanje. Moram reći da sam emotivno vezan za Audijeve modele, obzirom da mi je prvi 1:1 automobil bio Audi i koji mi je ostao u jako lepom sećanju, tako da bi mi to bio definitivno jedan od favorita.
8. O kom automobilu u 1:1 sanjaš, a šta trenutno voziš?
Što se tiče nekih želja, moram reći da nisam neki zaluđenik za super-sportske automobile za kojima većina pati, više me privlače sportske limuzine, tipa Audi A4 i A5, VW Passat CC, nova Opel Insignia i Honda Accord...Trenutno vozim Opel Astru H 1.9 CDTI 110 kW.
9. Tržište postaje preplavljeno, i novi proizvođači modela niču kao pečurke posle kiše, dok se neki drugi, nažalost, gase. Imaš li favorita među proizvođačima?
Obzirom da sakupljam brendove modela koje ne proizvodi samo jedan proizvođač, samim tim i nemam favorita, međutim u slučaju da isti model proizvodi više proizvođača prednost naravno dajem kavalitetnijem. Moram priznati da mi se izuzetno dopadaju modeli proizvođača Ottomobile, sa kojima do nedavno nisam imao niti kontakta niti iskustava, ali koji su ostavili izuzetan utisak na mene što se tiče kvaliteta i cene, iako se radi o resinskim modelima koji nisu zanimljivi svakome.
10. Najdraži model u kolekciji i zašto?
Najdraži model mi je upravo prvi model sa kojim sam i započeo ozbiljniji kolekcionarski hobi, Dodge Viper RT/10 od Bburaga. Iako se radi o modelu koji je na granici igračke za pojmove današnjeg kolekcionarstva i koji nema neku novčanu vrednost, za mene ima neprocenjivu sentimentalnu vrednost.
11. Koji je to model koji nemaš a najviše od svih bi voleo da imaš?
Pitanje je stvarno teško, ima toliko modela, naročito onih čija je cena otišla u “nebesa” i koji za naše prilike teško da će ikada biti dostupni, izuzev u slučaju nekih novijih reizdanja. Ako bi morao da biram, bio bi to AUTOart-ov Mercedes-Benz 600 Pullman LWB.
12. Dosta automobila se ne pravi u našoj omiljenoj razmeri. Za koji automobil apeluješ da se uradi u 1:18?
Meni lično bi bilo najzanimljivije videti modele Zastavinih vozila, koja se više ne proizvode. Mislim da bi se većina kolekcionara složila sa tim.
13. Šta misliš o domaćoj kolekcionarskoj sceni? Ima li dovoljno dešavanja? Šta bi unapredio?
Mislim da kod nas kolekcionarska scena i ne postoji, više se radi o pojedincima koji neguju svoj hobi i ljubav prema modelima i nastoje to da podele sa istomišljenicima, kojih, nažalost, ovde kod nas ima jako malo. Većina ljudi na ovaj hobi gleda sa podsmehom, kao na glupost, bacanje para i besposlenost. Što se tiče dešavanja, ako izuzmemo berze koje se održavaju jednom ili dvaput mesečno, nekih ozbiljnijih i organizovanijih dešavanja kod nas nema. Mislim da pored gorenavedenog ovome doprinosi i izuzetno loša finansijska situacija i problemi sa kojima se ljudi svakodnevno sreću ili jednostavno nemaju dovoljno vremena, jer je ovo hobi koji zahteva i finansijsko odricanje i slobodno vreme. Treba napomenuti da dodatno opterećenje predstavlja i nedostatak specijaliziranih prodavnica koje bi omogućile kolekcionarima modele po pristupačnijim cenama, ali ujedno i popularizovale ovu vrstu hobija. Po pitanju unapređenja, na prvom mestu bih istakao otvaranje upravo pomenutih specijalizovanih prodavnica, a zatim i više društvenih dešavanja sa ovom tematikom, koja bi približila i prezentovala ovaj hobi širem krugu ljudi.
14. Imaš li još neki zanimljiv hobi?
Pored ovog hobija, ceo život se bavim aktivno sportom, profesionalno sam se bavio dizanjem tegova i takmičio u disciplini snage gde sam i osvajao medalje na državnim takmičenjima. Međutim, danas je to više rekreativnog karaktera, obzirom da mi porodica i hobi ispunjavaju većinu slobodnog vremena. Dugi niz godina bavim se i radioamaterstvom, te posedujem radioamatersku licencu 1. klase.
15. Koji savet imaš za mlade nade koje tek kreću kolekcionarskim stopama?
Savet za sve one koji tek kreću ovim stopama jeste da budu uporni jer se radi o hobiju koji traži puno odricanja i u kojem se nailazi na mnoštvo osuda od strane drugih koji za to nemaju razumevanja, međutim ako ostanete dosledni sebi i svojim željama, uspećete da prevaziđete sve ove probleme. Nije bitno da li sakupljate 1:43 razmeru ili 1:18, niti da li su to modeli od 500 dinara ili 500 eura, bitno je da u tome uživate, stičete nova poznanstva i prijateljstva, kao i da na kraju dana i svakodnevnih problema sa kojima se susrećete imate svoj kutak sreće i razbibrige, što je više nego što većina ljudi ima i može poželeti.
16. Za kraj, dokle misliš da skupljaš modele i da li tome ima kraja uopšte? Gde sebe vidiš za pet godina? A za deset?
Modele nameravam da sakupljam dok god to mogu, a ako i kada ne budem mogao, uživaću u ovima što imam. Kraja sakupljanju nema, jer je ovo hobi u kojem nikad ne možeš reći to je kraj, bez obzira koliko dugo sakupljali i koliko modela sakupili uvek će postojati “samo još ovaj”. Upravo u tome i jeste draž kolekcionarstva, jer kao što jedan kolega reče “kolekcionar je onaj koji sakuplja modele, onog trenutka kada kolekcionar sakupi sve modele, nije više kolekcionar, nego vlasnik kolekcije”. Gde se vidim za pet, za deset godina? Vidim sebe kao kolekcionara, a ne vlasnika kolekcije!
Sve fotografije su vlasništvo Saše Kljaića.
0 comments